Љубав у књижевности: најбоље секс сцене из нових књига
Ребека Џејмс: "Истина о Алиси"
Управо у овом тренутку у књизи Катхерине и Мицк заједно се заслужују. Сродну душу, која одмах доводи до трудноће и тако до велике среће:
Седимо раме уз раме на кревету, леђа наслоњена на јастуке, прекрижених ногу, колена заједно. Причамо о музици, нашим омиљеним бендовима, нашим омиљеним песмама. Свако од нас попије три шоље чаја и подели чоколадни бар из готово празног фрижидера. Скоро је три сата, Мик се мало спушта, лежи на боку и гледа ме, главе на јастуку. "Лези", каже он. "Мора да сте уморни од паса." Такође се спуштам, док не стигнемо један до другог, лица блиска заједно. Мицк додирује моје лице врхом прста, повлачи линију преко мог образа, преко моје браде, низ мој врат. "Прелепи сте", каже он. Пољубимо, притиснемо тела, уста чврсто заједно. И идемо заједно тако добро, тако природно, и ускоро ћемо остати без даха и напети топлином и жељом. Осмехује се и љуби моје чело. "Али можемо да се опустимо, не жури се, могу чекати, не желим да вас притиснем." Али ја знам шта желим, а идеја о чекању још дуже је довољно фрустрирајућа да само више снаге у мојој одлуци. Одмахујем главом и стидљиво се осмехујем, ухватим га за руку и загрли ме. Онда се приближавам све док се наша тела не споје и не притисну моје усне уз његову.
И то је смисао романа:
"Нисам био на Алицеиној сахрани", почиње ова књига. "Пошто сам већ мрзео Алице и било ми је драго што је мртва, јер ми је Алиса учинила, Алице ми је уништила живот ..." Већ знамо прилично много. Али паметан психо-трилер може то да поднесе, ако се изда на самом почетку да ће негативац на крају добити поштену казну. Поготово у ретроспективи, ужас се полако одвија. Оно што је приповједачица сматрала сродном душом постала је ноћна мора: Алице, њен најбољи пријатељ, мушкарац којем она сама повјерава своју најтужнију тајну, испада да је уходитељ. И немојте престати да је мучите све док јој живот не постане неред. Ужас који свака жена може одмах схватити. Зато што смо сви то доживјели "у малом": само на почетку, често у пубертету. Али страх је дубок. Зато ова тема и овај трилер заиста погађају живце. (Т: Тања Ханделс, 320 стр., 19.95 евра, Вундерлицх, од 22.10. у трговини)
Моника Хелфер: "Пре него што могу да спавам"
Психијатар Јосефине Барток има више проблема на плочи него што може да пробави. И тако одлучи да се само пробије из свог старог живота. Али не без да прво разјаснимо важно питање са њеном кћерком:
"Како жена схвата да је мушкарац добар у кревету, Карла? Небеса, не изгледај тако! Имаш двадесет шест година, а ја сам твоја мајка, па?" ... Карла је отишла у кухињу и дошла са великом чашом. Вода назад. Попила га је у једном покрету. Онда је рекла: "На пример, ако добијете три пута заредом и он може направити четвртину секунде." "Хвала", рече Јоси. "То је у реду", рече Карла.
И то је смисао романа:
Јоси Барток, психијатар, супруга, мајка двоје одрасле дјеце, изгубила је много: након операције рака, обје дојке, након 20 година брака, њезин супруг, који изненада признаје своје гаи понашање. Али Јоси никада не губи свој суви хумор. Да би прво побегла, она путује у Грчку - и унапред тражи своју ћерку, од које се може препознати добар љубавник. То се ретко дешава: књига која је истовремено смешна и паметна. Зато вам свесрдно препоручујемо овај роман. (223 п., 17,90 евра, Деутицке)
Лиса-Марие Дицкреитер: "Дисање под водом"
Непосредно пре породичне трагедије, Симонов син има још једну врелу аферу - све док Беетховенова девета интервенција:
Она се одмакне од њега. Повуците пантихосе и гаћице преко кољена и шутните лопту ногама. Камен лети иза. Брзина га узбуђује. "Имате ли гуму?" "Наравно." Његова рука се враћа натраг до коврџаве косе. "Онда с њом." Откопчала је његове траперице. Копча појаса куца у кутију кревета. Он је ослобађа од њеног врха, ослобађа га својих боксерица. Запетљавају се. Опет гласан, сретан смијех. Негде где телефон звони. Беетховенов девети. Уста јој додирују стомак. Беетховенов девети! Он се усправи и сагне се до ноћног стола. "Не одговарај ..." Тата мобилни трепери на екрану. Човјече, два су сата ујутро!
И то је смисао романа:
Један воли да каже: "Време лечи све ране." Али са рударима, време не лечи. Годину дана након што је шеснаестогодишња кћерка Сара убијена, бол је једнако болан као и првог дана. Нарочито Сарахина мајка Анне не може замислити живот без Сарах. Она спава у кревету своје покојне кћери и разговара с њом у мислима. Њихов очај готово их натера да се и сами убију. Отац Јо чини беспомоћне покушаје да се приближи својој жени. Син Симон се враћа кући да се брине о мајци. Лиса-Марие Дицкреитер говори у свом дебију из различитих перспектива чланова породице шта је то кад изгубиш вољену особу. То звучи страшно - али је написано тако сјајно и узбудљиво да завршите тако што ћете оставити књигу тужном, али одушевљеном. И надајући се још једном роману аутора. (269 п., 19,90 евра, Блоомсбури Берлин)
Конрад Хансен: "Људи из мора"
Остале земље, други обичаји. То је било тачно чак и са древним Викинзима. И ко сада верује да су ови јаки људи били највећа разуздана лица широм света, требало би да их доживе овде у акцији ...
"Ослободи ме се, Свен Габелбарт", рече Мелкорка. Пљеснула је рукама и дошле су слушкиње и угасиле свијеће око кревета. Затим је краљица устала из кревета и свукла се. Испод бијеле хаљине носила је још једну тканину, а кад га је спустила, стајала је гола на благој свјетлости свијећа. Сада су собарице донијеле неколико златних стакленки, а Мелкорка је рекао Свену: "У мојој домовини, уобичајено је да мушкарац помазује женско тијело прије него што по први пут пође с њом, желите ли, Свен Габелбарт?" Свен је неколико пута претраживао Скартхијев поглед током својих активности, али као и остали сљедбеници, чинило се да има само очи за Мелкоркино дивно тијело. "Слушај, Мелкорка," Свен је почео неодлучно говорити, "не свиђа ми се што си се показао голом мојем народу и оставио утисак да си хтјела да то радиш испред мене са мном Данци се сматрају непристојним. " "Ја сам кћер краља Миркјартана", рекла је Мекорка док су њене слушкиње почеле трљати своја тијела мирисним масти. У Ирској се ни један човек не плаши да се жени пред очима других, осим ако му недостаје људство, претпостављам да је то случај са вама, Свен Габелбарт? Није ли твој пенис довољно велик да попуни моју рупу? Лежала је на кревету и раширила ноге. "Лажите ми", рече она тамним гласом, "Миркјартанова ћерка је ваша." Две слушкиње су дошле у Свен и спремиле се да га скину. Али он ју је гурнуо у страну и посрнуо уназад преко јастука. "Хајде, раширићу ноге за тебе", викне Мелкорка. "Сада дођи и гурни ме!" Очарани, мушкарци су зурили у свој секс, коврчави се тамном косом. Свен Габелбарт, с друге стране, био је толико збуњен Мелкоркиним бесрамношћу да се беспомоћно осврнуо и очигледно би више волио да побјегне. Никада раније, каже Бјорн, да је видио тако иначе контролисаног човека у таквој неугодности. (П.342 ф.)
И то је смисао романа:
"Једном давно ..." Ово је почетак бајки и прича које говоре о прошлости. Магија и мантра за улазак у царство фантазије. Свако ко дође тамо осетиће чудо када речи стварају друге светове. И моћ доброг наратора. Један такав је овај историјски роман. Бјорн Хасенсцхарте је његово име, благословљен даром забавних прича које спашава живот. "Људи из мора" је поновно откривање. Од 1992. године није написана боља сага Викинга. Дивљи Ситтенгемалде, за све "Вицкие" фанове који су одрасли. (576 стр., 14,99 евра, Хоффманн и Цампе)
Кен Фоллетт: "Пад Титана"
Енглески Господар који се заљубљује у кућну помоћницу? То не може ићи добро, зар не? У овом тренутку, барем, они не размишљају о друштвеним конвенцијама или будућности, већ се само препуштају:
Он је објема рукама зграбио појас хлача и подерао тканину на пола. Етхел је удахнула у шоку, али није приговорила, чак ни када ју је Фитз истраживао руком. Одмах је раширила ноге. Затворила је очи и тешко дисала, као да је побегла. Фитз је посумњао да је још нико није дотакао, а тихи глас му је савјетовао да не искориштава њену невиност, али је његова жеља била превише интензивна да би чуо глас.
И то је смисао романа:
Замислите, "Пеарл Харбор" продуцент Јерри Бруцкхеимер учинио би Толстојевог "рата и мира" прикладним за двадесети век и за екран - са авионима, тенковима и много експлозија. Поред тога: коктел љубави, страсти и секса.Извођачи: енглески гроф који шпијунира у Русији уочи Првог светског рата; велшка кућна помоћница која тражи праву љубав преко граница у учионици; руски племић са мрачном прошлошћу; Немачки војни аташе са катастрофалном наклоношћу као и енглески краљ, последњи цар, амерички председник и немачки Каисер. Међутим, главна улога у бијесном роману Кена Фоллетта свакако је у самом 20. вијеку. (Т: Раинер Сцхумацхер / Диетмар Сцхмидт, 1022 стр., 28 еура, Луеббе)
Улф Геиерсбацх: "Поклон Мацханделс"
Игназ Мацхандел је наказа: кратак и мрзовољан, али талентован кувар. Својом храном осваја срце прелепе Луцетте у 18. веку:
Мацхандел је нагнуо главу, нагнут напред, а коса јој је четкала по подлактици. Било је вруће и збуњивало га је да види ружичасте груди. Био је запањен где год јој је послала њежне пољупце. ... "Обожавам те", одговорио је. Нагнуо је главу. Пољубио ју је, гдје су му уста увијек долазила ... Срце је било до врата. Све је било тако необично сјајно да су му очи биле мокре од радости. Ако су се вољели у данима који су услиједили, зрак напољу био је пун и јасан, сунце је било величанствено и лијепо, и поносно је кренула својим путем. Само су сваких неколико сати ушуљали се у кухињу и прождирали оно што су жељели.
И то је смисао романа:
У новијој литератури постоји традиција бизарног глупана са једним изузетним талентом. У роману "Перфуме" Патрика Сускинда бескрупулозни Јеан-Баптисте Греноуилле има апсолутни мирис. Да би компоновао један, свепрожимајући мирис, он буквално прелази преко мртвих тела. Роберт Сцхнеидер је измислио сина планинског фармера Јоханнес Елиас Алдер, несхваћеног музичког генија са апсолутном висином. А сада Игназ Мацхандел, грбавац са способностима да памти хиљаде укуса и кува са својим креацијама, Француском из 18. века, уму. Ова идеја веома подсећа на њене претходнике. Па ипак, Геиерсбацхов роман је више од пуке копије. Његов језик узбуђује га, уживајући у укусима печених ружиних латица, пуњене врућом чоколадом и врућом чоколадом од вапна. Ви само желите да урадите три ствари: читање, читање и једење. (240 стр., 19,90 евра, Арк)
Том Рахман: "Несавршен"
Непопуларни менаџер за запошљавање упознаје мушкарца којег је управо испалила у авион, али није сигуран да зна да је одговорна за његов губитак посла; јер он флертује с њом и жуди за љубављу, сусрећу се након слијетања у њену хотелску собу:
Он искључи телевизор и баци даљински у ћошак. Откопчао је блузу и растргао је. Повукао је патентни затварач, гурнуо гаћице доле и даље. Сада има само црни грудњак са погребом и плаве гаћице. Заштитно ставља руке на груди и удара ноге једна о другу. "Можемо ли да угасимо светло?" "Нека то буде још једна секунда", каже он. "Зар се не скидаш?" "Хеј, не прекривај се." "Али овде је тако сјајно." "Хоћу да те видим." "Али ви сте и даље обучени, а ја лежим овде са овим грудњаком и овим." Она се насмеје узнемирено. "Чекај, немој чекати, не вуци ћебе." Могу ли? "Остало је још једна тачка." Његов тон се мења. Његов глас постаје хладан. "Врло мала." Његове очи се крећу по њеном телу. "Реците ми једну ствар, пропустите књиговодство." Замрзнула се на леду по имену. "Зашто", наставља он, "зашто сте ме, госпођо књиговодство, отпустили сви људи тамо?" Стоји у подножју и зури у њу. "Па?" Каже он. Објасни ми то.
И то је смисао романа:
Новинари се обично приказују као хероји у романима: храбри борци као што је Мицхаел Бломквист у Миленијумској трилогији Стиега Ларссон-а. Истина је да је већина њих нервозни, неиспуњени службеници из снова, као у великом роману Том Рахмана. Од десетак различитих перспектива, 35-годишњи Американац, сам новинар, говори о запосленицима неуспјешних новина на енглеском језику у Риму. Досадан писац некролог изненада претрпи праву трагедију; економиста живи са сањара који лежи на њеном џепу; усамљени паришки дописник измишља сензацију из очаја; менаџер се заљубљује у уредника који је управо испалила ... Оно што почиње као слагалица уклапа се у дивну књигу о породицама, стварним и онима који су наши вршњаци. И о љубави, о другим људима, ио наизглед старомодном производу: новинама које се штампају на папиру. (Преко: Пиеке Биерманн, 400 стр., 14.90 еура, дтв)
Томас Елои Мартинез: "Пургаторио"
Можеш ли некога одвести? Зато што је чежња јача од смрти? Емилија и даље сања о Симону.Чврсто је увјерена да живи, иако га је смртоносни одред убио прије неколико десетљећа у Аргентини:
Осећај лажне љубави коју је Емилиа имала на брачној ноћи чудесно је нестала следећег дана на неугодном лежају брода који је напустио Рецифе. Док ју је Симон погладио по стомаку држећи кофере у кабини, осетила је ватру узбуђења коју је задржала дубоко у себи још од прве менструације. Коначно је могла дојити без украса невиности и католичке кривице. Лежала је на кревету и замолила Симона да јој једном и заувијек отме проклети химен. Али Симон није био у истој журби. Хтео је да се проширује сваке минуте, разлаже га у полагане делове жеље, улази у Емилијино тело свим чулима. Идемо полако, душо, рекао је. Први пут за вас. Била је нестрпљива и није разумела зашто је њен муж одлагао продор. Не спор, сада, рекла је она. Да ли је то било хришћанско? Ништа у овом тренутку није жељела бити повријеђена, оскрнављена, раскомадана. Када је била девојчица од седам или осам година, кухарица јој је рекла да се деформише као умирање. Они би осећали исти бол као смрт, али са овом боли почињу све Божје пожуде. Оставила је иницијативу Симону, који ју је скинуо и први пут открио ружичасти знак на десној задњици, попут новчића од десет цента, заустављајући се на малој боре наранџине коре која се појавила на једном бедру. Све, јер је још увек била девица - рекла је себи - са свим својим годинама још увек дјевица и већ целулит, и лизао је њежну, готово невидљиву линију која се спуштала од пупка до центра њеног бића. Затворила је очи када је и гол, отворио јој усне језиком и ухватио се у слини. Чим је осетила његов мирис и њежност, срце јој је прошло, никад није било толико лупање, и мислила је да то неће дуго издржати, али још је теже погодила Симона док јој је језик лизао бедра.
И то је смисао романа:
Симон је нестао. Пре тридесет година, он и његова супруга су ухапшени током периода војне диктатуре, попут хиљада других мушкараца, жена и деце у Аргентини. Емилија је брзо поново била слободна, њен отац је напокон био један од најутицајнијих људи који су повлачили конце у позадини режима. Да ли је он тражио невољеног зета? Емилија не може да уздрма сумњу, већ деценијама тражи свог Симона. Када напокон стоји пред њом у ресторану у Нев Јерсеију, изгледа да није остарио дан. Покретни роман Томаса Елоја Мартинеза књига је велике, очајне љубави, људског живота уништеног од стране диктатуре, девастиране породице. Он је такође импресивна књига о једном од најмрачнијих поглавља Аргентине. (Преко: Петер Сцхваар, 304 стр., 19.95 евра, С. Фисцхер)
Матт Хаиг: "Тхе Радлеис"
Вампирски секс је очигледно прецењен. Није ни чудо да је Степхение Меиер повећала чежњу за неподношљивим. Како онда замишљати Белу и Едварда за 20 година? Ево увида у свакодневни живот и ноћ (секс) апстинентних крвопија: "Пијте крв!", Снортс Хелен и енергично вуче деку ближе њему. "Да ли је то све што имате на уму?" "Да, прилично!" Он је одговорио пребрзо, а сада се мора суочити с истином иза својих ријечи. Истина која се нажалост понавља. "Да, тако је." Хелен не жели да се свађа са Петером. Прво, она нема енергије. А онда замишља дјецу у креветима, који могу чути сваку ријеч. ... Хитно тражи од мужа да буде тиха, али не верује да је уопште чује. Међутим, његова тирада никада не престаје, као ни њен бес, за који изгледа да нема контролу, као што је све што се догодило на овом проклетом викенду. И тако она лежи тамо, нервира себе као и Петра, док му не допушта да убаци со у отворену рану њиховог брака. "Не разумем", каже сада. Не пијемо крв једни од других, увијек је било забавно, било је забавно, али сада не радимо ништа осим да одемо у позориште и гледамо комаде који немају краја То смо ми, Хелен, ми смо проклета ствар. Не може одговорити, указује на бол у глави. Очигледно, она изазива још један агресиван испад на свог мужа. "Главобоља!" "Па, могу да вам кажем, имам." Сви патимо од главобоље, мучнине, недостатка енергије и болних, излизаних зглобова, и немамо апсолутно никаквог разлога да устајемо ујутро.И једини лијек који нам помаже, не смијемо узимати. "..." Већ је касно, Питере ", шапуће она." Хајдемо на спавање. "
И то је смисао романа:
Коначно, знамо шта нас заиста мучи око модрица Степхение Меиер: не чистоће и кича, већ потпуно изгубљеног описа апстинентне вампирске породице у свакодневном животу. Како да кажемо деци? С којим фактором заштите од сунца подмазујемо? И како је у кревету када је дан превише снаге. То су питања која те људе заиста чине живим. А то је паметан, забаван и узбудљив вампирски роман којег смо чекали на читав низ трендова. Најљепше откупљење, јер постоје бели лук, света вода и сребрне хрпе. (Преко: Фриедерике Левин, 432 стр., 19.95 евра, Киепенхеуер & Витсцх)
Јонатхан Франзен: "Слобода"
Срање се дешава: Јоеи - само удата - има само једну ствар на уму: изравнава сестру колеге са колеџа. И ту је сада са прелијепом Јенном, али нажалост је и раније прогутао вјенчани прстен. Несрећа када је размотрио где да иде са добрим делом током бацања:
На првом јутарњем свјетлу јужне хемисфере, пробудио се са снажном летвом чија трајност није имао никакву сумњу. Он се усправи и погледа заплет Јенине косе, њене благо отворене усне, мекану, пахуљасту пометњу њене вилице, њену готово свету лепоту. Сад кад је свјетло било боље, није могао вјеровати колико је глупо у мраку. Повукао се испод покривача и њежно је гурнуо у крст. "Престани!", Рекла је одмах гласно. "Покушавам поново да заспим." Притиснуо је нос између лопатица и удахнуо јој пачули. "Озбиљно", рече она и устријели га. "Шта могу да урадим да будем сигуран да будемо три?" "Није било три", промрмљао је. "Али било је тако, као пет!" "Сада је пет." Не говори, морам да спавам. Лежао је тамо бескрајно, посматрајући своје особље, покушавајући да их одржи усправно. Извана су се појавили лешинари, далеки звекет, вране пијетла, сеоски звуци са свих страна. Док је Јенна наставила да спава или се само претварала, у његовом утроби је избио немир. Против свог највећег отпора, побуна се повећала све док није стигао до хитности која је све остале стављала на његово место. Ушао је у купатило и закључао врата. Његов бријач имао је кухињску виљушку, коју је понио са собом за најнеугоднији задатак. Чучнуо је тамо, стишћући је знојећом руком док га је срање искочило. Било је доста два, три дана. Кроз врата је чуо звоњење позива телефона у 6:30. (...) Јенна је покуцала на врата. "Шта се тамо догађа?" "Тренутак!" "Шта радиш тамо, дркаџија?" "Рекао сам, у једном тренутку, имам дијареју." "Боже, можеш ли ми барем дати тампон?" "Тако је!" На срећу, прстен се појавио у другој кобасици, коју је распао. Нешто тешко у средини курса, чисти круг у хаосу. Што је боље могао, опрао је руке у загађену воду, лактом испустио воду и однио прстен до судопера. Смрад је био ужасан. Он је три пута чистио руке, прстима и пипцима сапуном, док се Јенна жалила на врата, за двадесет минута је доручак. А оно што је сада осећао као чудно, али он је то јасно осетио: када је он, прстен на прстену, изашао из купатила и Јенна је потрчала поред њега и одмах тетурајући, вриштала и псовала смрад, био је другачији. човек. Видио је тог човека тако јасно да је као да је изван себе, он је био човек који је узео своја срања да би вратио свој венчани прстен.
И то је смисао романа:
Франзен је радио на овој књизи већ девет година, што сада изазива сензацију (часопис "Тиме" одвео је човека на наслов) и такође нас је јако узбуђивао. Франзен говори о берглундима, породици из које сви желе да изађу. Прво, Патти, мама средње класе са неиспуњеним чежњама посвећеним самосажаљењу, алкохолу, и коначно најбољем пријатељу свога мужа. Сјајна забава, класична литература. (Б: Беттина Абарбанелл / Еике Сцхонфелд, 736 п., 14.95 евра, Ровохлт).
Гласај: Коју секс сцену највише волиш?
Коју секс сцену највише волите?
