Насљедници: превише богати за пријатеље, сувише сиромашни за банку
Наравно да је то луксузни проблем. Скоро пет милиона људи у овој земљи је незапослено? многи од њих не знају како да плате станарину и могу ли икада поново отићи на одмор. Требало би да ми је драго да ми је отац оставио 50.000 евра. Али тамо почиње мој проблем.
Колико год то звучало глупо, износ је превисок да би га ставио на клупу. Поред тога, постоји јако мало интереса, а мој износ изузећа је већ исцрпљен. Али, такође, није довољно новца, на пример, за финансирање прелепе куће.
Очигледно, мој рачуновођа каже: купите мали стан, посудите, изнајмите, уштедите порез. Следеће недеље ме чине прилично усамљеним. Мој најбољи пријатељ је управо постао незапослен и не зна ни да ли може остати у свом стану. Она не жели са мном разговарати о каматним стопама или цијенама некретнина. Мој партнер се излуђује само зато што га тражим да посјети стан са мном. Купите стан? Очигледно, он одмах осећа активности женског гнезда, а то иде чак и са најмодернијим алфа човеком против природе. И до сада сам мислио да у нашем модерном односу новац није важан ко течно говори. Нема шансе. Тек сада је јасно да је увијек сматрао увредљивим ако сам зарадио више новца својим чланцима него што је то учинио са својим фотографијама.
Тако да сам сам. Седећи за столом са финансијским саветником који стисне свој велики мерцедес у мој мали паркинг и мрзовољно седе на мој неуредан кухињски сто. Он забринуто гледа моју порезну пријаву и каже да је то био мали промет у прошлој години. Морали бисмо "стилизовати" банку. Мој сопствени капитал не користи од позајмљивања, ако не могу да докажем довољно прихода. Следеће две ноћи једва спавам. Јесам ли стварно тако сиромашна? Иако ја не пливам у новцу, али до сада је све то увек учињено. До тог проклетог наслијеђа које ме чини превише богатим за моје пријатеље. Али сувише сиромашни за кредитне критерије банке.
Мали промет, мали промет. У наредним данима, панично прихватам налоге за новине треће класе и купујем само јогурт без имена и холандски парадајз у супермаркету. Док се мој син не пожали да више нема свјеже исцијеђеног сока од наранче. Затим прелазим на пркос, стављам га у кола и возим до његовог омиљеног одрезака у граду. Сви би требали, сада окрећемо новац наопако!
Али следећег дана проблем ме поново покупи. 50.000 еура у стеакхоусеу, који не ради без тровања протеинима. И осим тога? Шта би мој штедљиви тата рекао? И не говори истинито о осудном гласу финансијског ајкула оца, који каже: дјевојка, само да си научио прави посао! Онда би сада био кредитно способан.
Моја љубав се дуго пребацила на сарказам. Треба да донирам новац добротворној организацији, каже он, и молим вас да га оставите на миру са том темом. Вјероватно је у праву, јер случајно видим репортажу о лутријским милијунашима исте вечери. Три случаја, два од њих трагична? Брак је прекинут, пријатељи изгубљени, завидни људи без краја. Само једна особа је сретна: он је ставио свој милион у темељ и ужива у слави и части.
Али шта да донирам са 50.000 евра? Дечје место? Један хектар прашуме? Он то сигурно не би желио, тата. Ох, само да је купио јагуара од новца. Или боља кабина резервисана на "Куеен Мари 2". Ово ми оставља само једну ствар: стављам новац за сада све док моје дијете не напуни 18 година и студира или оде у иностранство или учествујем у ризичном заједничком улагању. Само будите глупи ако ми се нешто догоди. Онда би имао проблем са наслеђем. И заиста му то не желим.
