Једна ствар на коју сам љубоморан. Можда.

Коштане спортске кољена, преко којих се ноге мало сужавају, до тада, на врху? много даље горе? између бутина тако да прође кроз рупу. Кључна реч?

Ту рупу добијам само када здепастим испред огледала и објема рукама повучем бедра уназад. Али то није решење на дуже стазе.

Често седим деценијама када гледам ноге испред огледала. Онда се сланина повуче уназад и све изгледа ужи. Жена у деним сукњи се само зауставља. Идем даље. Стално се крећем, на пример, три пута недељно у спорту? али још увек морам да чучим пред огледалом. Не ти! Са њом, то је ГЕН! Сигурно.



То ме чини тако завршеним! И тако љубоморан! Али чекај мало! Гооглеу само празнину на бедрима и откриће да има лошу слику. Мрзим тираде на интернету. Онда не бих имао ништа с тим. Мислит ћу о томе у будућности, потпуно без зависти, ако се лист папира не уклопи између мојих бедара.

Волео сам Вас - Александар Пушкин (Јун 2024).