Има ли некога без алергија?

Предводник међу алергијама је пелудна грозница - погођена је свака пета немачка. На другом мјесту је алергија на гриње из кућне прашине (једна од десет). Посебно деца су често погођена екцемом (сваких пет до десет). Мање су алергије на отров инсеката (свака двадесета), на храну (свака двадесета на педесету) и на лекове (педесете).

Зашто се број алергија толико повећао? У складу са тренутним стањем науке, побољшани хигијенски услови и повећано удисање ваздуха ваздуха за дисање углавном су одговорни за то. Преглед разлога можете наћи овдје:

Зашто све више људи има алергију?

Превише хигијене
Имунолошки систем ће бити "недовољно изазван" на дуге стазе ако је окружење превише стерилно. Деца која много играју на отвореном и долазе у контакт са прљавштином и животињама ретко развију алергије. Исто важи и за дјецу која рано долазе у вртић и долазе у контакт с различитим вирусима и бактеријама. Развијају више заштитних антитела.
Претеран рад имуног система
Данас долазимо у контакт са много више страних супстанци него наши дједови и баке, на примјер кроз адитиве за храну или егзотично воће. Имунолошки систем је преоптерећен, посебно ако није оптерећен током детињства (види тачку 1). Имуни систем не препознаје ове супстанце као безопасне за тело и брани се од њега.
Веће оптерећење због фине прашине
Чини се да полен тежи терет имунолошком систему када лети око прометних путева. Тамо су везани за честице прашине из дизелске чађе. Одговорни за супстанце алергијске реакције (такозвани алергени) појављују се више на површини полена.
климатске промене
Глобално загревање је интензивирало и продужило сезону полена. Поред тога, сада имамо и биљке које су иначе пронађене само на југу, као што је амброзија (амброзија) која се сматра јаким алергијским окидачем.

Да ли је могуће урадити било шта да би се спречиле алергије?

Труднице имају различите могућности да барем смање ризик од алергија код њихове деце:

Труднице не смију пушити и избјегавати собе испуњене димом.
Мајке би требале дојити најмање четири мјесеца.
Ако су мајка или отац алергични или ако дијете већ има атопијски дерматитис, можда има смисла хранити хидролизираним млијеком умјесто крављег млијека из четвртог мјесеца живота, као и да би се избјегла честа алергијска окидања као што су риба, кикирики и кокошја јаја. У овом "хипо-алергијском" млеку полазни протеин (нпр. Казеин крављег млека) се делимично одваја и садржај антигена се своди на минималне трагове.

Стручни савјет: проф. Кристиан Реицх и др. Мед. Антоние Ролл, Дерматолог Хамбург.